O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

јепац, јер опјесмотворити хоризонте властитог „раја“
мувом, ка његовој „перцепцији естетског“! Па отуда и
не може више узлетјети од своје опсесивности ниским
летом! „Према свецу и тропар“, народ рече!
Иначе и Филип и Аћим, оба ВИШЊИЋИ, бавише
се и баве се небеским приликама, бјелинама седам
неба, у којима луча микрокозма би Богом наречена
Великом Раду Томову! То је наш свијет, где нема мува!
То су више сфере! А, Језерски врх докучив!
Да не заскочише и број седамнаест, (што у масонерији
има најкрвавији и најгнуснији печат) онда не
бисмо имали нарочит разлог да било шта глагољимо
са Радуловићем, „естетичаром“ пирамиде. Овако, очекујемо,
да нас и ликовно „едукују“, а примијетили смо
да не добише апологетске комплименте на рачун ликовности
„антологије“. Нећемо се, у случају одговора,
задовољити еклектичком естетиком, већ демонстрацијом
знања, знањем!
Што се тиче поруке цитирањем Његоша, дегутантно
је, јер је ријеч о цитираоцу који баштити „естетику“
уског круга, пирамиде, избиратељу „антологијских“
стихова са именицама „курве“, „Пророци онанишу
око торња“...„за везене гаћице лила“...итд..итд...
А, Његошев лик жене, раван је лику богиње!
У некој другачијој књизи и прилици, сасвим
пристоји све ово понудити читаоцу, јер поезија, ако је
то, нема табуа, ограничења мотивских, критерија бонтонских...
Дакле, г. Радуловићу, радо ћу Вам одржати низ
естетичких предавања на тему Његош: философија,
77