O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

Наставља: „Том приликом су руски културни
посленици истакли да је Ловћенски пророк дужан да
присуствује у руској литератури, као свјетски оригинал.“
Ако Радуловић није дошао до доброг превода
шта су Руси казали, дошао је до сазнања да Његош
више није жив да би сада преузео какве дужности. А
то да је Његош „свјетски оригинал“ може да иде уз
„Радуловић је копија.“ Његош је на слици у оригиналу,
без сумњичења да то може бити Сима Милутиновић.
„И ту није тачка“ – каже у набрајању Радуловић...
Ех, да је тачка.
Даље у предговору стоји: „Могло би се рећи да
је код већине пјесника, у мањој или већој мјери, лични
стваралачки дар оплођен завидним животним и читалачким
искуством, што ову поезију подиже ка оној
неопходној универзалној вриједности.“ Пошто је овдје
оцјењивач Радуловић, поставља се питање да ли је ниво
„завидан“ одредио у односу на себе што се (сам
себе) представио у Антологији на већем простору него
Вито Николић. Даље: да ли је „завидан“ мало за антологију,
јер ту има и резерве? Да ли је овдје Радуловић
само читалац без „научне апаратуре?“ Ако је тако, тада
је требало поред сваког заступљеног пјесника да
упише по избору: „завидан ниво“, „надзавидан ниво“
или „охо-хо завидан ниво.“
Антологије су ново признање за заступљене пјеснике,
те је требало и овдје, а не да је антологија попис
свега шта је о пјесницима неко други Радуловићу казао,
који то даје у неколико категорија: познати пјесник,
један од најславнијих пјесника, најважнији пјесник,
рођени пјесник, диваљ пјесник, неукротив пјесник,
завидног нивоа пјесник, непоновљив пјесник међу
својом пјесничком братијом, текстуалног квалитета
14