O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

најмање унутрашње организације, гдје су пјесници заступљени
по случајности. Они се, самим тим, налазе и
у породицама људи из криминалних организација, које,
закључујемо, аутоматски нестају кад им се одузму
пјесници... То је корисно сазнање за борбу против
криминала, који се сваког дана послије подне релаксира
уз поезију, без које не би могао сјутра на посао.
Теоријски – и овдје постоји непостојеће, јер да
не постоји не би се о њему причало.
Даље, аутор Антологије каже: „Неко је рекао да
је Хомер вриједнији за Грчку него сва њена обала.“
Принципијелно, бар за оно чиме се баве, за ауторе антологија
важи да нема шта не знају. Ово нарочито у
погледу имена заступљених аутора, а морају да им познају
и дјела, како би пробиривали на високом нивоу –
да им се то заслужено назове антологија. А овдје Радуловић
за поједине каже: „Неко“, што упућује да му
људи не вјерују кад ни сам није сигуран, што се преноси
на читаву Антологију.
Радуловић каже: „Прије десетак година, Књижевно
друштво „Његош“, уз помоћ више културних и
научних институција Руске Федерације, обиљежило је
један Његошев јубилеј у Санкт Петербургу.“ Могао је
Радуловић да заређа, па каже: „културних институција
и културних појединаца“, гдје се појединци понашају
културно колико и институције, ако је важно да су институције
културне, а не задужене за културу – институције
културе. Или пак да понекад кажемо: „Некултурне
културне институције, које су за вријеме Стаљина
подржале рушење у Моски Храма Христа Спаситеља.“
Даље: добро је Радуловић казао да је у Русији
обиљежен „један“ Његошев јубилеј, да ко не помисли
да је „двадесет.“
13