O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

седам „квалитета“ – не случајно, јер су из истог дјела.
Тада можемо да закључимо, кад је уредник слабији од
„обућара“, колико је слаба антологија. Код свега тога,
уредник је добио двоструко већи простор у антологији
од Витомира Вита Николића... Уредник је „обућара“
назвао „сировина“, јер му је, тако се тумачи, служио
као сировинска база за своју поезију...
Кад је „обућар“ послије 20 година то изнио у
јавност – извукао из мрака, уредник М. Мићовић је
направио кованицу од „мрак“ и „Маркуш“ – „мракушан“...
Шта друго осим да то прихватимо као шалу,
која ће стартне шаљивџије да уозбиљи.
Кад аут-аутоантологисани антологичар Радуловић
нема одговарајући факултет за ово, у односу на
овдје другог његовог полемичара Аћима Вишњића,
који је магистар и ради докторску дисертацију, премного
би Радуловићу било да себе прецијени па, вриједног
Аћима назове „колега обућар“. А чини још горе
не ословљавајући га са „мр“ но са „мгр.“, магаришући
не само њега.
Овом вјештином пера антологичара ( представљеном
у полемици и анализом његове пјесме „Златокоса
и мачак“ и др. стр. 158–163), не знајући ко „коси,
а ко воду носи“, он се односи – носи до воде у коју му
све пада, на којој остаје да плива, као лакша, његова од
њега названа „међународна књижевна репутација“.
Андрија МАРКУШ
17