O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

српских пјесника, за које би (по том броју) читалац
закључио да је ту свако обухваћен, па и ко је и покушао
да пише поезију, те да Лесо Ивановић, Данило
Киш ... и пет добитника Награде „Марко Миљанов“ и
други, не заслужују да се нађу ни на крају списка тих
„генијалаца“, међу, у великој мјери, средњошколским
нивоом поезије, по лошем избору.
Са оваквим себе награђивањем, са оваквим специјалним
прибором за лов, лов на награде, може се
рећи „Племе моје сном мртвијем спава“, те не би било
чудно да на сљедећем кораку Удружење књижевника
Црне Горе своју награду „Марко Миљанов“ преименује
у „Андрија Радуловић“.
Много би било закључити да је планетарних
вриједности поезија свих без изузетка 68 заступљених,
кад међу њима нема мјеста за наведене пјеснике.
Многи наши значајни пјесници у тој збирци, нијесу
заступљени најбољим својим пјесмама, нити сразмјерно
више у односу на слабију поезију других
аутора. А неким, такође добрим пјесницима, требало
би да смета кад се третирају – и једном да су већи од
Бране Црнчевића, а не седам до десет пута, колико су
више од њега заступљени у овој антологији, те очекујем
да се чује њихов глас, изузев ако им прија тај статус.
До које је мјере банализован избор – ко је чији
пјесник: српски, види се да су ту нашли мјесто и пјесници
који су активностима или ћутањем у својој политичкој
партији помогли закључку да се, својевремено,
предложи искључење струје браниоцима од
34