O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

„Дан“, 14.3.2013 и 16.3.2013:
РЕАГОВАЊЕ НА ТЕКСТ „РАЗОЧАРЕЊЕ“
АНДРИЈЕ РАДУЛОВИЋА
ЗЛАТОКОСА И МАЧАК, 14.3.2013 и обновљено
ЧЕКА СУНЦЕ, А ГОРИ МУ ПОД НОГАМА,
16.3.2013
Пише Андрија МАРКУШ
Човјеку би било лакше да га ко једном ошамари,
но да му тај длаку са главе скине, ако би са скидањем
длака наставило кад би исти кога другог ударао. Јер,
брзо би оћелавио. Зрно по зрно – погача, длака по длака
– ћелава глава... Исто тако: ко о коме, он о мени.
Ко год шта пита Андрију Радуловића, па сада и
Слободан Бошковић, он одговор упућује мени у највећем
дијелу, гдје га највише пече. Гори му под ногама,
а чека да га сунце огрије. Прилично вруће. Остајући
без аргумената, додаје ми нове увреде: „мањи од копилота“,
„провинцијалац“, „да се сликам“... Слободана
на првом контакту, пребацује са поезије на „прелијетање“,
као да се ради о крилима ове (Анти)антологије.
Радуловић је уз његов чланак објавио своју пјесму
„Златокоса и мачак“, чији назив намјерно никад
нијесам помињао да би сам казао гдје је смјестио пјеснике
просиоце мачкине кћери, како их назива.
161