O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

аутора антологије за комплексно сагледавање свих
чинилаца, не само периода којем ово стваралаштво
припада, са свим утицајима у њему, но и са утицајима
некад ширег југословенског простора.
То тражи да аутор, ако није магистар, доктор
наука или професор на универзитету – научни радник
– да је, бар, завршио студије на одговарајућем факултету.
А пошто Радуловић ништа од тога није, направио
је много грешака без поштовања арапске изреке
„Човјек треба да зна што не зна“. А ту је много и пројектованих
грешака.
У његовом навођењу кога заступљени пјесници
представљају у Црној Гори, он је, у инерцији нејасних
и неупотребљивих дневно-политичких и политикантских
класификација, отишао даље, чиме је, са осталим
промашајима, произвео прави хаос, да та књига ни на
шта не личи.
Досад пјесници у Црној Гори претежно су писали
на истом језику, без обзира како га је ко касније
називао и допуњавао, што је за поезију најважније.
Поезија се само дијелила на добру и лошу, без ичег
другог у њој препознатог. Откуд сада Радуловићу
право да паралелно, истовремено пласира (у наслову
књиге) да је то антологија стваралаштва на једном језику
(српском), и (у пратећем објашњењу) да је то антологија
српског пјесништва, претпостављајући да се
у свијету једино на српском језику не може објавити,
рецимо, енглеско пјесништво?
Кад тим језиком, звао се српски, црногорски
или другачије, пишу многи не само једна трећина Цр-
31