O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

„Дан“, 3.3.2013.
ПОВОДОМ ТЕКСТА МИЛУТИНА МИЋОВИЋА
„ОКСИМОРОН”
ГЕНЕРАЛ ОКСИ МОРОН
Пише Андрија МАРКУШ
Лијепо је слушати генерала Окси Морона кад
прича о оксиморону, морећи нас да би нам било лакше,
као онај што није желио да прода тијесне ципеле
због задовољства што му лакне кад их скине. Ако је у
(Анти)антологији „Језерски врх” заступљен пјесник
млаке поезије, рођен 1952. године са 10 страна, Милутин
Мићовић седам, а Вито Николић тек четири, за
првог можемо да кажемо да је маршал, а за Мићовића
генерал. Виту су, да би истакли своју (не)висину, додијелили
чин мајора.
Други Мићовићев жанр свијетла је прича, али у
овом жанру мотор му пали на гурање, гдје онај што
гура остаје иза. Сада је покушао да упали на оксиморон,
којим ако није кренуо напријед, открио је да би
назив ОКСИМОРОН требало убудуће да носи његова
благо сатирична колумна, које му форме израза доми-
118