O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

ма, те ако бисмо томе додали сразмјеран број за друге
двије трећине Црне Горе, приближили бисмо се броју
1000 антологијских пјесама, што је премного и за читав
Балкан“. Дакле овај статистичар у поезији види да
је учињена неправда и према Грчкој, Бугарској, Румунији,
Албанији, Македонији, Босни и Херцеговини, па
и Хрватској јер би све балканске земље требале да добију
антологију од 1000 пјесама. Међутим и далеко
шири регион од Балкана и много већи број пјесама не
би подразумијевао његово присуство у тој виртуелној
антологији. Стога нека се не брине А. Маркуш за друге
писце, који и нису пјесници, попут Бања Шарановића.
Нека не тугује ни што није уврштен Данило
Киш као пјесник.
Њега заправо брине то што је умислио да је и
њему мјесто међу пјесницима!
И на крају, али не и на последњем мјесту, да допунимо
мозаик о овом текстописцу, освртом на завршни
пасус, гдје он прави варијације са словом „Ј“, које
се нерадо изговара у његовом крају. Шта је хтио
писац овог скеча да ми поручи са овим словом ?
Ја њему јасно и гласно поручујем: „Обућару, не
даље од ципела!“
44