O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

не Горе на коју је Радуловић свео књигу, кад пишу и
остали од којих Радуловић не узима представника,
поставља се питање: како је Радуловић препознао у
пјесмама српско пјесништво за 68 заступљених пјесника,
а у оним другим није, међу којима су и пјесници
са по неколико књига, писаних чак екавски, од којих
су поједини били и предсједници Удружења књижевника
Црне Горе, и то далеко признатији пјесници
од Радуловића?
Као да је Радуловић имао писане приступнице
за ову антологију, са изјашњењем заступљених да
они, за разлику од осталих, припадају искључиво српском
пјесништву са недефинисаним карактерима и
разликама поезије. Али тада, како је могао те приступнице
добити од давно преминулих пјесника, ту
заступљених?
Антологија би требало да буде врх у вредновању,
са великом селекцијом.
Бројни су пропусти, да ова књига није ни „антологија“,
ни „зборник пјесама“, ни „ко је ко у нашем
пјесништву“. Овој књизи, да би била нешто од претходног
(али не и антологија), много тога указује, недостаје
поднаслов „Пријатељи и мени незамјерени
пјесници“.
Ако узмемо огроман број заступљених – 68, са
311 пјесама, те ако бисмо томе додали сразмјеран број
за друге двије трећине Црне Горе, приближили бисмо
се броју 1.000 антологијских пјесама, што је премного
и за читав Балкан. То је доказ да ово није антологија,
коју карактерише веома сведен број заступљених.
32