O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

Куд си кренуло мило Јагње
Зашто се потуцаш о сваки камен
Као да немаш никог свог
Као да нијесу сви твоји
Зашто крвариш прије времена
Најело си се младог камена
Насало бистрог млијека
Радост ти не да ништа да мислиш
Љубав ти не да да станеш
Никога немаш, а сваког би да загрлиш
Удариће те људи по лицу
Усути земљу у очи
Ставити нож под грло
Умастиће нож твојом крвљу
Поцрвењеће твоје руно
Попиће твоју крв, Јагње ватрено
Умријеће твоје очи
Из прашине видјећеш човјека, први пут
Ништа нећеш да знаш, лудо Јагње
Пуцаш од младе снаге
Не мислиш шта ти мисле
Не видиш што видиш
Свјетлост проносиш
Кроз наше поноре и поморе
Према људима батргаш
Јагње златоруно
Јагње лепооко
У своју смрт идеш
У крилату колевку да легнеш
С ножем под грлом, с Књигом под главом
Јагње несазнајно.
198