O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

поводе настајања дјела тако важне намјене. У њој ћемо,
у једнакој мјери, наћи писца и вријеме. Под лупом
антологичара равноправно се предочавају феноменолошке,
структуралистичке и друге карактеристике
онога што се одабрало за презентацију. Без јеткости.
Сталожено и документовано. Ако је у питању шири
временски распон, антологичару се намеће брижљивији
однос према оним пјесницима који су оставили
дубљи траг на плану поетске самосвојности. Антологија
у правом смислу открива аутора и он се не смије
мимоићи. Рекли бисмо да је селекција костур добро
сачињене антологије. Оне најчешће настају када се
смјењују стваралачки афинитети, који треба да искажу
засићеност једне врсте пјесништва и најаве њен
нови ток и значење.
Пратећи послијератну ситуацију на томе плану,
обично се у једној деценији уочава промјена вредносних
скала, доносећи са собом снажење новонасталих
карика у поетској сфери. Те се карике дижу на пиједестал
уважења.
Са освртом шта припада горњој граници вриједности.
Ако антологичар баци харпун своје пажње на
нешто удаљенији период, биће шкртији у одабиру, држећи
се принципа најстрожије селективности. Шире
ће отворити о генерацији којој припада.
То је прва одабирачева грешка. Ако су афинитети
одабирача и одабраног сродни, дјелује „навијачка’’
страст за овога потоњега, иако је јасно да треба да
прође вишедеценијски проток времена за извршени
одабир пјесме или круга пјесама.
189