O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

нама осталих. Тако и ова антологија носи провокацију
у односу на стваралачки корпус у Црној Гори, а и у
односу на читаоце који ће, такође препознати субјективну
наклоност аутора. То је разлог што ни ја не
претендујем да се одређујем према критеријумима
самог аутора, он је то у свом предговору донекле објаснио.
Колико прихватљиво процијениће сваки читалац
самостално. Иначе, улога поезије и јесте да се
ослони на субјективни доживљај и да интензитетом
тог осјећања и мишљења преведе читаоца на своју
страну. Отвореност таквог промишљања је и разлог
што се ни једна антологија, нарочито у условима наше
пропагандне подијељености, не сматра дефинитивном.
Све антологије, дакле, носе печат својих састављача
и добре су уколико остављају простора другачијим
тумачењима поезије.
Нема читаоца, нарочито писца, који овакву антологију,
по много чему не би другачије сачинио.
Отуда је она позитивно полемична и без претензије да
стави тачку на вредновање. Ако је то овом приликом
важно, и сам бих овај пројекат највјероватније у много
чему другачије презентовао. Но тај приступ не фаворизује
моје мишљење већ га налаже као једну од
могућности.
Ова антологија поезије, као и сами Језерски врх
по којем је насловљена, јесте интезивно полемична,
али утолико више у вртлог естетске борбе увлачи оне
који размишљају о књижевном тренутку у Црној Гори.
Отуда свака антологија повлачи антологију и негдје
у тој борби требало би да побиједи јачи. А мобилност
културног живота јесте оно што изоштрава
24