O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

Ристић у тој кампањи негације Павловићевог дјела
био је жешћи и немилосрднији, исказујући се о Павловићевој
антологији у ругалачком тону. У његовом
тексту се очекивала аргументована анализа. Умјесто
ње, услиједило је непојмљиво ружење, са глаголским
поспрдицама које су несхватљиве за једну тако угледну
личност.
Како су антологије биле тражене, јер се путем
њих „билансирају’’ највреднија пјесничка остварења,
појављују се у Хрватској, Црној Гори, Македонији.
Различитих су тематских модалитета – од љубавних и
патриотских, до антологија ширих значењских кругова.
Неки се лако подухватају тога посла, иако за то
нијесу имали ваљанијих предиспозиција. Поезија се
чита, али се она поима у дубљем рецепцијском смислу,
који обухвата и многе друге профиле – од семантичких
до језичких и других.
Саставити антологију пјесништва није сезонски
посао, гдје ће се из наслаганих књига одабрати пјесме
високог вокацијског домета. Брзина читања не иде на
руку одабирачу. У брзом читању превиди су чешћи и
неопростиви.
Антологија се јавља као плод вишедеценијског
увида у одабрану материју, јер једно је антологија, а
друго шантологија. Ми знамо да ходу смета шантава
нога. Антологија, поред укуса, мора посједовати и
мјеру.
Ако постоје мјерила, постоји добар одабир поезије.
Она морају бити разјашњена, да бисмо разумјели
188