O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

„Дан“, 9.3.2013.
РЕАГОВАЊЕ НА ТЕКСТОВЕ “ПЛЕС ВУКОВА“
АНДРИЈЕ РАДУЛОВИЋА И „СУЈЕТА, ЗАВИСТ,
ОХОЛОСТ...“ ВЕЕЛИНА ЛАЗАРЕВИЋА
ДРУЖЕЊЕ СА СОБОМ
Пише Андрија МАРКУШ
У чланку „Плес вукова“ Андрија Радуловић
обећава да ће „због јавности“, нешто да рече, али ништа
није казао, нудећи, у иначе веома кратком тексту,
причу о магарцу, вуку, камену у бубрегу, својој баби
од 107 година, бараци која прокишњава, истичући да
није знао да ја пишем, пропуштајући да каже да је
знао да се моја поезија преписује и то од суиздавача
његове (Анти)антологије. Са умишљене висине он доље
пуца испразне пенале, које је себи дао, као и мјесто
у (Анти)антологији, осјећајући се толико великим
да прескаче пирамиду – масонску, којом је обиљежио
црногорску поезију на корици (Анти)антологије.
На истој страни је и чланак „Сујета, завист, охолост...“,
Веселина Лазаревића, којем, умјесто што каже
да прекида полемику, које је његово право, боље
би било да је казао да прекида изношење нових и нових
увреда. Али, он мора да чује ехо тешких ријечи
које је изговорио, рачунајући и неизговорене које је
дуговао по питањима која је покренуо, а занијемио!
136