O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

се могло и његошевски о томе?! Али, не оксиморонски!
Дивити се и Јагњету, али не минотаурском, кентаурском...
које нити појест, нити му се (гле светогрђа)
молити...Е ту јесу мјеста Језерска, она врховна,
пјесничка! За Радов Језерски врх никако не могу Оксиморонска
Јагњад, „курве” ( цитат из „антологије”)
нити овај хајдук-пјесник има, било гдје, афинитета за
њих, нарочито пред: „Кад је виђу ђе се смије млада”,
или, „Плава луна ведрим зраком”...Гдје не постоји
„механика времена” (оксиморонски термин)!
Омудровљавање читалаца оксиМоронством,
„опонашањем” Матије и Његоша, у најмању руку је
смијешно и крајње, крајње НЕПРИСТОЈНО!!! Макар
то био и Минотаур и Кентаур и Оксиморон!
Језерски врх је негдје другдје. И читање ВЕЛИ-
КИХ ДЈЕЛА! И..., други мештри склапају антологију
о Јубилеју!?
„С точке сваке погледај човјека,
Како хоћеш суди о човјеку
Тајна чојку човјек је највиша”
(Раде Томов, са Језерског врха)
Елем, позивам себичне п(ј)еснике на трезвен,
природан, разговор, од Поетике Аристотелове, Мимезиса,
до Језерског врха и Универзума, да пијемо вино
ЋОРНОЕ! Само ја нећу пити „муху”, нити муву, а о
главним „јунацима” поезије, кроз овдје поентирано,
можда!
123