O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

словом „Плес вукова“, добија одговор, примјерен његовој
суштини!
Назва магарцима опоненте, од себе старије 20-
30 година, па још и то да, Он, „соко сиви“ у залету
прескаче преко магараца, док их не „омези“! Би рекао
човјек да је у питању Џингис Кан! Силесија и „умник“
вучје елитности! Само не рече јесу ли угледни
писци, које је присвојио, да увелича своју књижевну
„величину“, као и блиских му „сировина“, оксиморона
и тд..., „вукови“, у његовом прескакачком јату!
Ствар смо поједноставили и позвали „Антологичара”,
да нам објасни слободу управљања својом нискошћу
по људима, крајње невиним, за такво „малтерисање“!
Туц-муц...мрмољ, „Јуначине”!
Позвах га да ЈЕДАНАК изађе на стадион никшићки,
подгорички, или који други, пред публиком,
да ми покаже вучју спрему. Замукну, прекиде везу и
хитном везом доспје у полицију да јави да смо га позвали
на Двобој! Човјек не(правилно) схватио, полиција
алармантно позвала писца ових редова на саслушање.
И то у Даниловград! Рекох им истину и приде
подсјетих на витештво старих времена, које је животом
овјенчао велики Пушкин и многи други, али с
разликом што га не позвах на оружани „Двобој“, већ
на разграничавање појмова: Вуци и магарци! Ко је ту
шта и ко кога може прескочити!?
Дружећи се са вуковима Голије, хајдучке планине,
гдје магараца никад није било, осим кад су стизали
са нижих надморских висина, упитах се: „Је ли ђаво,
или су мађије!?“
180