O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

преводилац, који ће преспојити карактере ћириличног
система са латиничним, у толикој мјери да артикулише
„ћириличног“ – чим отвори уста да се зна да је
„ћирилични“!
А пошто „ћирилични пјесник“ може, видимо,
бити „тачнији“ као „српски пјесник“, произлази да латиница
није писмо српског језика, па ћемо да израдимо
двије антологије, посебно за „ћириличне“, посебно
за „латиничне“.
Како уочити разлику између пјесникâ који пишу
ћирилицом, а објављују латиницом, од других што то
чине обрнуто и трећих – који би и једно и друго ћирилицом,
али им неподешен компјутер не препознаје ћирилицу,
јер су „под старе дане“ почетници у његовом
коришћењу? Руси понекад латиницом пишу ћирилицу
да би неуки странац боље прочитао.
Посебно, поставља се питање: преко које је тајне
службе и прислушкивања Радуловић дознао ко су Срби
у Црној Гори, да их овдје заступи? Како је дознао
ко пристаје да се назива српским пјесником, а не црногорским,
кад то по писму није могао утврдити, што је
без икаквог утицаја на поезију, а крајње штетно – дискриминаторски?
Пројектовање подјела зарад одржавања власти
довело је да отац некад не зна од два сина: који му је
Србин, а који Црногорац. Дошло је вријерме да се политика
препознаје и по антологији поезије.
У предговору Антологије стоји: „Земље које немају
своје пјеснике и не постоје.“ Значи, постоји „црна
рупа“ која одмах усиса земље које остану без својих
пјесника, гдје радник једнако мора да се ослони и на
лопату и на пјесника. А знамо да све државе имају веће
и мање територијалне подјеле, затим веће, мање и
12