O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

(„А“, стр. 25. и 39. – Андрија Маркуш):
Код њих нико не умире – да га нема;
једни – јер су ка’ ико, а други – ка’ нико (...)
Питања:
Да ли је могућа толико пута поновљена подударност
као случајност?
1. Колика је вриједност књиге „Ђаволи и људи“ Андрије
Маркуша дијелом казује:
– да су четири пјесника, од којих три добитника Награде
„Марко Миљанов“, са стиховима велике сличности
са овим,
– да су за ову књигу дали високе оцјене: Илија Лакушић
приказом „Позитивна провокација“, „Гласник“,
Библиотеке „Радосав Љумовић“, 1995, стр. 198, 199. и
200, које је његова проширена рецензија, те рецензија
Момира Војводића и приказ Милоша Радусиновића
„Типа га наћема“, „Образовање и васпитање“, бр. 5–6,
1996, стр. 141 и 142.
Кад је по захтјеву заинтересованог издавача Милутин
Мићовић дао оцјену за рукопис ове књиге: да ли је
вриједна да би се штампала, може ли се рећи да је
био толико неупућен или, можда, толико посебно
заинтересован за овај рукопис, кад је издавачу казао
да књигу не би требало штампати?
Слиједи још седам, од укупно осам случајности(?):
2) Да ли је случајна подударност сродства на осми
пас, које је Андрија Маркуш употријебио случајно,
104