O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

Из антологије „Језерски врх“,
избор Аћима ВИШЊИЋА:
МИЛУТИН МИЋОВИЋ
ЈАГЊЕ
Искаче јагње из свог пропламка
Слатким криком расијеца Тишину
Мед и огањ с језика му капљу
Плаче и пјева Јагње дражесно
Сретно што излази из ватре, што иде људима
Ништа неће да зна, препуштено Путу
Као да се наново родило
Скакуће, преврће се у ваздуху
Изнутра је пуно пламена
Не виде људи куд иде
Не виде његову пребистру жеђ
Неће га дочекати раширених руку
Оставиће га испред врата
Изудараће га презиром
Ништа не мисли Јагње, пуно младог млијека
Дуго је горело сазнањем и надсазнајним
Гледало у вријеме и Невријеме
Играло у самозаборавној радости
Болове претварало у плам
Гледајући једним оком у вјечност, другим у човјека
197