O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

у ту државу. Уопште не путује у државе које му нијесу
додијелиле неку награду. Које су му додијелиле више
награда, њих чешће посјећује.
Америка га неће гледати док не добије Витменову
награду. Нека само покушају да га позову, онако,
на неки пјеснички фестивал, или слично. Тога
филма неће гледати. Крстари Европом, али Шведску
заобилази у широком луку. Мимо Петрограда, не пролази
у том правцу. Наднесе се само на плићак Балтика,
одмахне шеширом, и враћа се кући.
Оваква Антологија какву је он направио, за Црногорце
је погибија. Како неко може бити први, а тамно
неко – трећи, пети, и девети... и не знам који? Како
некога може бити више него га има, а другога нема,
ни колико га има? Како уопште да некога има, а некога
да нема, на Језерском врху – ко то може да каже!?
Он неком Црногорцу да каже ко је, или, колики
је?!!! Е, мало је много, па нека је Радуловић! Е, што је
много, много је, Радуловићу, па нека си Андрија!
Покошена је Подгорица твојом црном косом.
Никад се овако није зацрњела. Не чује се више распјевана
радост. Не разгоријевају се пјеснички митинзи.
Замислио се међу нама и ко прије никад није ништа
мислио.
Ево нас, као да нас нема! Може ли бити – е је ово
овако, ил нас очи сопствене варају?! Ко је скинут с Језерског
врха, гдје би могао бити!?
Док смо сви били у антологији, било је нормално.
Било је нормално, иако је било све ненормално у Црној
Гори. Сад је у ненормалној Црној Гори, све нор-
57