O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

гдје је Мићовић (упу ћен у полемици) нашао и оно
што је од мене преузео.
У ,,Дану“ су 16.2.2013. објављени моји и Мићовићеви
ставови о овој Антологији, али не у међусобној
полемици. Ту су, по истој теми, мени биле свезане
руке, а Мићовићу одвезане, кад је из мојег чланка случајно
изостављен пасус са ријечима о наградама А.
Радуловића. Наспрам тога, Мићовић је баш дао акцент
на те награде, уз веома увредљив однос према
пјесницима који нијесу заступљени у тој антологији,
међу којима сам и ја, још акцентиран као полемичар.
Мићовић нас је све, практично, ставио у општу антологију
од 660 хиљада Црногораца, који се, по њему,
љутимо што из те антологије нијесмо прешли у Радуловићеву
антологију. Текст мог реаговања дао сам редакцији
„Дана“ са напоменом да се исти објави ако
реагује М.М. преписивач мојих стихова, како сам га
навео у полемици са Радуловићем.
Мићовић је себе лако препознао, пошто са тим
иницијалима нико други није писао о Антологији, те
је у својој колумни 23.2.2013. под насловом „Језерски
врх“ загризао јабуку коју сам му понудио. Опет је одговорио
да се (не)зна о коме се ради – о мени.
Ево како Мићовић правда преписивање, које не
спори:
Он каже да пјесник може у своју пјесму да препише
и зујање мува, послије чега се са пјесмом аутор
препопроди и роди као нов човјек.
Кад су својевремено Хрушчова у Америци одвели
у фабрику за месне производе, казали су му: „Ми
86