O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

НАКНАДНО ОБЈАВЉЕНО
„Дан“, 13.5.2013.
АНТОЛОГИЈА – ИСКУШЕЊЕ И НЕСПОРАЗУМИ
Пише академик Жарко ЂУРОВИЋ
Саставити антологију пјесништва није сезонски
посао, гдје ће се из наслаганих књига одабрати
пјесме високог вокацијског домета
Антологије које су настале у послератном периоду
може се рећи да су продукт уског угла и успутне
прилагодљивости времену, у коме нијесу дограђена
начела за тако одговоран подухват. Начела се дограђују
кад идеологија нема примат над културом и
умјетношћу. Оне су доста касно стекле „отрјежњење“,
једнако у свим срединама тадашње јединствене државе.
Давичо је педесетих година прошлога вијека запаженом
књигом о стању и путевима тадашње књижевности
покушао да измијени односе у тој сфери,
али је тај његов наум остао само у наговјештајима.
Кривицу за то сноси и сам Давичо, који се борио за
новине и слободе у књижевности, али га је обавезивала
партијска припадност да респектује тадашње идеолошке
назоре. Отуда његова одбојност према антологији
српског пјесништва Миодрага Павловића. Марко
187