O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

у свом руксаку.
Када се одморио, погледао је на прекрасну букву,
и рекао, с нешто туге у себи: „О, да знаш, букво
прекрасна, да ћеш се једном претворити у биједну
ролну папира, осушила би се за час од тог знања. Нека
си благословена букво, незнање те држи јаком и зеленом“.
А потом је кренуо да обиђе раднике, који су
сјекли букве, и једне возили на оближњу пилану, друге,
у нешто даљу фабрику целулозе, треће су товарили
на волујска кола, а онда су их волови вукли до оближњих
ћумурџија, да од њих праве ћумур.
Како се спуштао поред једног планинског потока,
видио је да радници пуштају неке балване низ набујао
поток, како би сами допловали до ћумурана.
Уживајући у свјежем ваздуху, гргољењу и повременој
буци потока, осврну се и видје - један балван
усправио се, а чело му изранављено, лубина добро изубијана,
и опала кора на многим мјестима. Обративши
пажњу на чудан призор, сконцентриса се дубље и
зачу немушти разговор.
„Откуд ти ту, кад те ја нијесам видио“, срдито
се натресао балван на некога, видно потрешен, и изубијан.
А испод површине воде, из уста једне стијене,
долазио је дубок глас, који балван засигурно није могао
разумјети: „Није довољно гледати на површину,
балване један! Ако ћеш да пловиш, главачке, овако
опасним потоком, мораш гледати и унутра, кроз воду,
јер овај је поток пун скривенеог подводног стијења.
Пливачи који не гледају и доље, кроз ову воду,
144