O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

међу браћом од истих родитеља. Иво Андрић је све
Југословене једнако гледао, па је, одбијајући да га
унесу у антологију хрватске лирике, казао: „Захваљујући
вам на позиву, морам да вам кажем да ми, са мога
гледишта, не изгледа разумљиво ни оправдано да
се данас издаје антологија ограничена на једно племе“;
„Не бих могао никада учествовати у публикацији
из које би принципијелно били искључени други наши
мени блиски песници само због тога што су или
друге вере или рођени у другој покрајини.“ Црна Гора
је свега три одсто те некадашње Југославије, коју
(оваквим избором пјесника) даље умањујете на један
одсто, које је и у толиком обиму сумњиво категорисано.
Тако, немој мени (због Андрића) да упућујеш неписменост,
не бар за оно што пише у уводу те (Ан -
ти)антологије. Култура није дневна политичка потрошња,
бар не њен минули рад из времена Ива Андрића.
138