O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

Него, ех министар памти изложбе летећих балвана
и трупаца, па кажу да је са кацигом ишао на изложбе
тих величанствених слика Милића од Мачве.
Изражавам уздржаност, јер су то, извјесније, биле
„антологијске“ гаћице тзв. Казанове, који их под командом
скида и навлачи... Само, бојати се да му не
спану на нос! Муве, његови љубимци раја, су им
пратња!!!
Ето, мој чун не може да се „водом небу пење“,
умује мувски ум! А, књижевник је нечесови, кажу!
Дјевојчица чита његов текст и коментарише: „Пије
воду као во, не зна шта је Н2О”!
Тек да је изучавао Хераклита, шта би измувао?
Књижевна тема је његов плићак и, кад бих се у плићак
како разумио (у праву је да се у то не разумијем)
изашао бих на чисто копно! Света је мудрост: „Није
важно шта ти све кажу, већ ко ти каже“!
Како нема књижевне полемике од мојих опонената,
остављам их читаоцима, да виде шта „естетишу” и
како пишу „језерски антологијски врхови“. До које су
коте стигли!? И како гледе кроз пирамидина врата и
ћуте, док кроз њу муве слободно крче свој пут!
А, мој Чун је запутио далеко горе, у сфере чистина,
поезије, изван ваших пјесничких јунака –му-
Ха...
Пријатељски, српски, са Ти, савјетујем, другу
Лакију: Немој пјесме да ми Скрнавиш!!!
А у ванкњижевним полемикама не учествујем од почетка.
За њих су задужени стручњаци који то знају
предочити на мјеста правде и закона! Ако их буде било!
142