O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

„ДАН“ 2.3.2013.
КОЛУМНА КУЛТУРНИ ПОЈАВНИК
ОКСИМОРОН
Пише Милутин МИЋОВИЋ
Вјероватно да су већина људи, у некој мјери, потенцијално
пјесници. Посебно ако су Црногорци. Види
се - нико још није равнодушан на ријеч. И то је то!
Језерски врх је вртоглав оксиморон. Није се ту лако
снаћи - и наћи тај врх. Ни добром пењачу, ни пливачу,
ни скакачу, ни летачу, ни мјерачу, није сигурно у тој
авантури.
Обично прије потону, него нађу тај врх.
Неки прије потону, него скоче. Видјели сте то.
Насред Црне Горе, по бијелу дану.
Еј, еј, еј!!! Гдје је тај врх, кад га нема!? Гдје је,
ако га има?! Био је, сад га нема.
Ако је био, има га и сад, само га не видимо.
Зезнуто је налијетати на оксиморон.
Једмносмјерни тркачи, одмах пропадају, и падну
на дно. То је толико тешко и деликатно као открити
смисао реченице.
Није сложеније, али није ни простије! Није лакше,
а није ни теже! У којој се ријечи тај смисао, тај
врх, прикрио? Је ли у једној више, а у другој мање?! У
једној га има, у другој га нема? Или се не види ни гдје
114