O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

је, ни гдје није? Сакрио се језерски врх, да би се што
више патака потопило.
Има да ме нема, ако кренем да га тражим гдје га
нема. Неко каже, да је тамо, гдје га не могу наћи. Неко
каже, - ако се не шали, да га у једној реченици (мјесту,
или стиху) има, и за оне три (она три, стиха, мјеста),
гдје га нема, или се не види?! Други каже: у овој
га реченици (мјесту) уопште нема, а у другој (другом
мјесту) га има толико, да подигне и ову (и ова мјеста)
гдје га нема. Да видиш, што не видиш! Трећи каже:
оваква реченица служи да у њој пропадне неуки читалац!
Зар писац прави реченице, у којима пропадају недовољно
опремљени читаоци! Зар за читање Језерског
врха треба алпинистичка опрема, или можда, ронилачка?!
Можда Језерски врх може да се чита, то јест,
гледа, само на довољно високој надморској висини?
Или, ако се зарони до дна! Ми овдје, под чергама свашто
причамо, а тамо се то на Језерском врху ништа не
чује, нити шта значи. Ми чергамо и гурбетамо овуда,
а они нас господски бију по глави одонуда!? Ако је
ово нормално што мислим и ушто уђох, ја сам већ
потпуно луд! Али су луђи они који онако мисле, и који
су се, кажу, напили воде с Језерског врха, или, прије,
из својих јама...
Има, кажу писаца, који искључиво желе да излуде
своје читаоце. Ништа, кажу, нијесу учинили, ако
не полуде њихови читаоци за њима. Или, од њих! Ја
нећу да читам такве писце, који намјерно праве такве
окуке, и вежу такве замке, и отварају црне рупе за читаоце.
115