O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

„Дан“, 9.3.2013.
КУЛТУРНИ ПОЈАВНИК
СИРОВИНЕ
Пише Милутин МИЋОВИЋ
Бог подржава сировинску базу. Сировине о том
ништа не знају, али Бог подржава њихову наивност, и
њихово незнање. Прекрасно расте буква у планини.
Бог јој све обезбиједио. Не фали јој сунца, воде, минерала,
повјетарца. Буква просто може да буде пресрећна,
и да ужива у својој разгранатости, снази, висини,
ширини, и љепоти.
Може свако да каже да буква ништа не зна о
пантеизму, фотосинтези, али, гле чуда, она очигледно
ужива у пантеизму и фотосинтези. Бог јој дао, и она
ужива у даровима, као у свом благословеном незнању.
Али, може буква, ако, случајно крене да мисли
својом буковом памети (што јој није дато), док радосно
струји ваздух кроз њену крошњу, и отвореним
очима гледа је божанско сунце, или док јој ноћу сијају
звијезде над раскошном крошњом, својом буковом памети
помислити да је најсавршеније биће на свијету, и
да је већ на небу. Наравно, то њено (не)знање ником
не смета, али јој помаже да остане у раскошној, но
ипак, буковој, снази и љепоти.
Овако је размишљао грађевински инжењер Видоје,
који се наслађивао одмором у буковом хладу.
Иначе, повремено је читао Волтера, и носио Кандида
143