O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

довољни. Зашто је тај пјесник заступљен, а не неки
други? Па не може се приређивач свакога сјетити. И
зашто му то замјерати? Има још и других антологија
са разним пјесницима и оним увијек истим, правим
класицима који ће вјечно да трају. Ја сам лиричар, а
„лирика је највећи степен и достигнуће у поезији“,
рекао је Леопарди. Пишем класичне римоване стихове,
а такве пјесме и читам. Пјевам о љубави, њежности,
о мајци, о домовини, о Богу. Стихови су ми
астрални и сакрални, (како је рекао пјесник Срба Игњатовић),
отмени и господствени, (написао је пјесник
Перо Зубац), и нижу се као бисери на краљевској огрлици,
(истакао је доктор књижевности Раде Вучић е-
вић) и неки пјесници ме не сматрају озбиљним аутором...
Као, пусти Гордану, она пише само о љубави.
Па шта? Имају право да им се не допада та врста поезије.
Зашто о томе расправљати? Све је ствар афинитета
и личног избора. Мало је љубави на овом свијету,
зато је треба његовати и промовисати и како каже
Меша Селимовић: „Раздваја нас мржња, одржаће нас
само љубав“. Мене интересује само људско добро и
никада не могу схватити оне који друге јавно нападају
и говоре им ружне ријечи. Ја само желим да људи не
живе туђим животом и не воде туђе послове. Нека се
свако окрене себи и свој врт обрађује. Радуловићева
антологија је међу нама. Читајмо је! Уживајмо у одабраним
стиховима и волимо, како Иво Андрић каже:
„Ту слабу и неуништиву, невидљиву и непризнавану, а
свудашњу и свагдашњу, вјечиту и спасоносну поезију“.
169