O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

се докажу ни у свом улазу. Болест коју изазива неадекватна
амбиција, кад захвати самог аутора, није толико
фатална све док захвати околину коју присиљава
да цијени његову метастазу. Ако нигдје друго, постмодерна
има заслуге што је схватила ту чињеницу.
Она је, са мало свог искуства, искористила огромне
тековине човјечанства и, тврдећи да не постоји закон,
анархизовала књижевни израз.
Процијенити корисност своје жеље
Као и овдје, присуствовао сам како отац туче
своје дијете љутећи се зашто тражи сладолед, а не чашу
млијека. Сматрао је да не може да процијени корисност
своје жеље. Тргнуо га за руку и повео у правцу
мљекаре не сумњајући у своје мишљење. Чуј, мишљење!
Мишљење метроинтелектуалца који искаче из крновског
метроа и обрушава се на подгоричку провинцију.
Е па и овдје имамо случај једног, несмотрено
казано, писца који своје читаоце вуче у правцу мљекаре.
Он интезивно замјера што га јавна перцепција не
вади са књижевног дна.
Унутрашњи сукоб
Отуда, гледано одавде, са уранком од преко двије
хиљаде година у његовој одбрани и посљедњим данима
има симптома постмодерне - ироније, хумора и
цинизма. А у унутрашњем сукобу ових елемената, који
156