O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

„Стани мало од Добоја Мујо“, стих је народски,
веома употребљив за неуког путника, папазјана! Ако
босоглавом то ишта значи! Почели смо о књижевним
проблемима, независно од свих других питања, а мој
опонент само о мојим књижевним дипломама, које је
невољно изазвао на јавну сцену, због природе медија!
Није то књижевни часопис! И, приде, о мојој кравати!
По његовој логици сви људи који имају кравате немају
„прокрвљење“ мозга? Ваљда по његовом искуству,
док је био министар!? За моју кравату треба питати
редакцију „Дана“, јер они су аутори опреме текста!
Хоће мувски пјесник да покаже провинцијално разумијевање
умјетности, са свога шкања, испред сличица
у свом дому! Као, велики пјесник и кравата не иду заједно!
Не волим је, али значи и обавезује!
У плићак ме уводи опонент, јер о књижевним
тајнама писања и читања не зна осим добацити псовку!
Увреду! Да не кажем врућу лаву, као из Везува,
што потреса и пепели шири простор! Као да је то некажњиво!
Преварио се, чојак, љуђи, ако не одустану!
Вратимо се почетку нашег не(полемисања). Написа
друг Лаки, „Вишњић пише отворено, што је за
похвалу, али било је тренутака када је због оваквих
изјава дјеловао и затворено“. Ето му „књижевне памети”
и људске части! Хтио да ме спријечи, по сваку цијену,
да кажем свој став увријеђености, док је он министровао
и сладокушио се мојом робијом. А ја се поносио
и поносим се својим малим и великим Спужем!
Заборавио да, тада Матија Бећковић написа: „Данас је
срамота бити незатворен!“ Али, Матија је писац! Мислилац,
зналац!
140