O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

обично на њима разбијају главе. Немој да будеш морон,
и да мислиш да постоји само оно што ти видиш.
Него гледај куда идеш.“
Балван није ни разумио долазеће ријечи, него је
само питао: „Како се ти зовеш, чудовиште једно?! А
испод воде је долазио глас: окси-морон, ок-си –морон,
ок-сии, моор -роон...“
Видоје се у себи насмијао коинциденцији његових
мисли о прекрасној букви и ролни папира, и овом
чудном призору. Иако му никад с ума није одлазила
мисао о промислу, да Бог подржава и сировине, али
подржава и њихов преображај, и невидљиве цељи, којима
сировине служе, али их никад не виде. Начас му
дође узнемирујућа мисао, да је Бог неправедан према
њима, јер им није дао да виде куд иду... У тим мислима
је продужио даље, сјећајући се народне мудрости...
За „неотесаног“ но виђеног човјека, у народу се
каже: „Добар за сватова, но не ваља за људи“. Ако је
оваква формулација настала још у вријеме усмене
културе, замислите кад овакви сватови, гранајлије и
балвани, крену зор на зор, не само међу људе, него и
у књиге!? А још нијесу, ни близу папира.
Балван пуштен низ воду, може да мисли да иде
у рај, али до прве подводне стијене. И кад удари челом
у подводну стијену, најчешће се обрне, па задњи
му крај стане први, а први, задњи. Може се рећи, да је
балвану свеједно, јер се код балвана предњи и задњи
крај много не разликују. Они су тек кренули на прву
прераду. А нико не зна, „шта ће бити до пошљетка”.
Балвани, најмање...
145