12.04.2019 Views

Математика, уџбеник са збирком задатака за први разред гимназије, Klett

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

А<br />

НЗД – највећи<br />

<strong>за</strong>једнички делилац<br />

НЗС – најмањи<br />

<strong>за</strong>једнички <strong>са</strong>држалац<br />

НЗД и НЗС полинома<br />

Истакнимо најпре два једноставна <strong>за</strong>пажања у вези <strong>са</strong> релацијом дељивости<br />

полинома.<br />

1. Ако је полином A(x) дељив полиномом D(x), онда је A(x) дељив и полиномима<br />

αD(x), <strong>за</strong> произвољан реалан број α различит од нуле. (Погледај другу<br />

напомену на маргини.)<br />

2. Нека је A(x) полином степена n > 1. Једини делиоци полинома A(x) који су<br />

степена n јесу полиноми αA(x), <strong>за</strong> произвољан реалан број α различит од нуле.<br />

дефиниција<br />

Полином D је <strong>за</strong>једнички делилац полинома A и B ако су и A и B дељиви <strong>са</strong> D.<br />

Полином S је <strong>за</strong>једнички <strong>са</strong>држалац полинома A и B ако је S дељив<br />

и <strong>са</strong> A и <strong>са</strong> B.<br />

A(x) D(x) количник<br />

x 2 – 1 = (x – 1) ∙ (x + 1)<br />

A(x) 2 ∙ D(x)<br />

x 2 – 1 = (2x – 2) ∙<br />

∙ D(x)<br />

A(x)<br />

x 2 – 1 = 1 3 x – 1 3<br />

количник<br />

1<br />

2 x + 1 2<br />

количник<br />

∙ (3x + 3)<br />

Пример 1.<br />

Нека је A(x) = x 3 – x и B(x) = x 4 – 1. Није тешко проверити да је један <strong>за</strong>једнички<br />

делилац полинома A(x) и B(x) полином D(x) = x 2 – 1:<br />

A(x) D(x) A(x) D(x)<br />

x 3 – x = (x 2 – 1) ∙ x и x 4 – 1 = (x 2 – 1) ∙ (x 2 + 1)<br />

Имају ли полиноми A(x) и B(x) и других <strong>за</strong>једничких делилаца?<br />

Очигледно је да су сви делиоци полинома D(x) = x 2 – 1 такође <strong>за</strong>једнички делиоци<br />

полинома A(x) и B(x). Како су x – 1 и x + 1 делиоци полинома D(x), они су и<br />

<strong>за</strong>једнички делиоци полинома A(x) и B(x):<br />

x 3 – x = (x – 1) ∙ (x 2 + x) и x 4 – 1 = (x – 1) ∙ (x 3 + x 2 + x + 1),<br />

x 3 – x = (x + 1) ∙ (x 2 – x) и x 4 – 1 = (x + 1) ∙ (x 3 – x 2 + x – 1).<br />

Није тешко <strong>за</strong>кључити да су<br />

α, αx – α, αx + α, αx 2 – α, α R \ {0}<br />

сви делиоци датих полинома A(x) и B(x). Приметимо да иако <strong>за</strong>једничких<br />

делилаца датих полинома има бесконачно много, постоје <strong>са</strong>мо четири различита<br />

типа делилаца: константе, два типа делилаца првог реда и један тип делилаца<br />

другог реда.<br />

Иако <strong>за</strong> највећи <strong>за</strong>једнички делилац полинома A(x) и B(x) можемо узети било који<br />

делилац максималног степена – у овом случају степена два, уобичајено је да се<br />

узме онај чији је водећи коефицијент једнак јединици. Дакле,<br />

НЗД(x 3 – x, x 4 – 1) = x 2 – 1.<br />

Приметимо да је највећи <strong>за</strong>једнички делилац полинома A(x) и B(x) дељив свим<br />

осталим <strong>за</strong>једничким делиоцима ова два полинома. <br />

202<br />

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />

<strong>са</strong> места и у време које он одабере, без писмене <strong>са</strong>гласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!