Математика, уџбеник са збирком задатака за први разред гимназије, Klett
- TAGS
- gimnazija
- klett
- matematika
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
А<br />
НЗД – највећи<br />
<strong>за</strong>једнички делилац<br />
НЗС – најмањи<br />
<strong>за</strong>једнички <strong>са</strong>држалац<br />
НЗД и НЗС полинома<br />
Истакнимо најпре два једноставна <strong>за</strong>пажања у вези <strong>са</strong> релацијом дељивости<br />
полинома.<br />
1. Ако је полином A(x) дељив полиномом D(x), онда је A(x) дељив и полиномима<br />
αD(x), <strong>за</strong> произвољан реалан број α различит од нуле. (Погледај другу<br />
напомену на маргини.)<br />
2. Нека је A(x) полином степена n > 1. Једини делиоци полинома A(x) који су<br />
степена n јесу полиноми αA(x), <strong>за</strong> произвољан реалан број α различит од нуле.<br />
дефиниција<br />
Полином D је <strong>за</strong>једнички делилац полинома A и B ако су и A и B дељиви <strong>са</strong> D.<br />
Полином S је <strong>за</strong>једнички <strong>са</strong>држалац полинома A и B ако је S дељив<br />
и <strong>са</strong> A и <strong>са</strong> B.<br />
A(x) D(x) количник<br />
x 2 – 1 = (x – 1) ∙ (x + 1)<br />
A(x) 2 ∙ D(x)<br />
x 2 – 1 = (2x – 2) ∙<br />
∙ D(x)<br />
A(x)<br />
x 2 – 1 = 1 3 x – 1 3<br />
количник<br />
1<br />
2 x + 1 2<br />
количник<br />
∙ (3x + 3)<br />
Пример 1.<br />
Нека је A(x) = x 3 – x и B(x) = x 4 – 1. Није тешко проверити да је један <strong>за</strong>једнички<br />
делилац полинома A(x) и B(x) полином D(x) = x 2 – 1:<br />
A(x) D(x) A(x) D(x)<br />
x 3 – x = (x 2 – 1) ∙ x и x 4 – 1 = (x 2 – 1) ∙ (x 2 + 1)<br />
Имају ли полиноми A(x) и B(x) и других <strong>за</strong>једничких делилаца?<br />
Очигледно је да су сви делиоци полинома D(x) = x 2 – 1 такође <strong>за</strong>једнички делиоци<br />
полинома A(x) и B(x). Како су x – 1 и x + 1 делиоци полинома D(x), они су и<br />
<strong>за</strong>једнички делиоци полинома A(x) и B(x):<br />
x 3 – x = (x – 1) ∙ (x 2 + x) и x 4 – 1 = (x – 1) ∙ (x 3 + x 2 + x + 1),<br />
x 3 – x = (x + 1) ∙ (x 2 – x) и x 4 – 1 = (x + 1) ∙ (x 3 – x 2 + x – 1).<br />
Није тешко <strong>за</strong>кључити да су<br />
α, αx – α, αx + α, αx 2 – α, α R \ {0}<br />
сви делиоци датих полинома A(x) и B(x). Приметимо да иако <strong>за</strong>једничких<br />
делилаца датих полинома има бесконачно много, постоје <strong>са</strong>мо четири различита<br />
типа делилаца: константе, два типа делилаца првог реда и један тип делилаца<br />
другог реда.<br />
Иако <strong>за</strong> највећи <strong>за</strong>једнички делилац полинома A(x) и B(x) можемо узети било који<br />
делилац максималног степена – у овом случају степена два, уобичајено је да се<br />
узме онај чији је водећи коефицијент једнак јединици. Дакле,<br />
НЗД(x 3 – x, x 4 – 1) = x 2 – 1.<br />
Приметимо да је највећи <strong>за</strong>једнички делилац полинома A(x) и B(x) дељив свим<br />
осталим <strong>за</strong>једничким делиоцима ова два полинома. <br />
202<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
<strong>са</strong> места и у време које он одабере, без писмене <strong>са</strong>гласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.