Математика, уџбеник са збирком задатака за први разред гимназије, Klett
- TAGS
- gimnazija
- klett
- matematika
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
A<br />
Скупови<br />
Појмови скуп и скуповна припадност су основни математички појмови. Помоћу<br />
њих се уводе сви други математички објекти попут бројева, релација, функција,<br />
геометријских фигура итд.<br />
Интуитивно, скупови настају окупљањем некаквих ствари у целину. Свака од<br />
ствари које чине ту целину, тј. скуп, назива се елемент тог скупа.<br />
Да је x елемент скупа S <strong>за</strong>писује се формулом x S и чита се „икс је елемент скупа<br />
ес” или „икс припада скупу ес”.<br />
Да x није елемент скупа S <strong>за</strong>писује се формулом x S и чита се „икс није елемент<br />
скупа ес” или „икс не припада скупу ес”.<br />
дефиниција<br />
Венов дијаграм скупа<br />
B = {J,R,P,G}<br />
J B,R B,P B,G B<br />
N = {1,2,3,4,...}<br />
скуп природних бројева<br />
Z = {..., –2, –1,0,1,2,...}<br />
скуп целих бројева<br />
p<br />
Q =<br />
q | p Z, q N<br />
скуп рационалних<br />
бројева<br />
R<br />
скуп реалних бројева<br />
Сваки скуп је потпуно одређен својим елементима. Другим речима, два скупа<br />
су једнака ако и <strong>са</strong>мо ако имају исте елементе.<br />
Најједноставнији примери скупова су они који имају „мали” број елемената и које<br />
због тога можемо <strong>за</strong>дати навођењем свих његових елемената између витичастих<br />
<strong>за</strong>града { и } (одвајајући елементе <strong>за</strong>резима уколико их има више од једног).<br />
Међутим, овакве скупове ћемо наводити <strong>са</strong>мо у неким елементарним примерима.<br />
У математици се углавном разматраjу скупови које не можемо <strong>за</strong>дати „елемент<br />
по елемент” (чак и када су они коначни, а имају велики број елемената). Овакве<br />
скупове <strong>за</strong>дајемо навођењем својства помоћу којег издвајамо све објекте који<br />
имају то својство. Ако <strong>са</strong> означимо својство, а <strong>са</strong> (x) чињеницу да „x има<br />
својство ”, онда <strong>за</strong>писом<br />
S = {x | (x)}<br />
одређујемо скуп S чији су елементи сви објекти који имају својство .<br />
Пример 1.<br />
Скуп A чији су једини елементи 1, 2 и 3 описујемо <strong>са</strong> A = {1,2,3}.<br />
Примети да је A = {3,1,2}, као и A = {x | x = 1x = 2x = 3}.<br />
Скуп A <strong>први</strong>х 1 000 000 000 природних бројева јесте коначан, али је дискутабилно<br />
да ли смо у стању да наведемо све његове елементе. Примера ради, ако бисмо<br />
могли да <strong>за</strong>писујемо по један природан број у секунди, <strong>за</strong> набрајање свих<br />
елемената скупа A требало би нам скоро 32 године.<br />
Ипак, скуп A једноставно <strong>за</strong>дајемо једнакошћу A = {x | x Nx ≤ 10 9 }.<br />
Пра<strong>за</strong>н скуп (скуп који нема елементе) можемо опи<strong>са</strong>ти једнакошћу = {x | x ≠ x}.<br />
Примети да формула x ≠ x није тачна ни <strong>за</strong> једно x, па она <strong>за</strong>иста описује пра<strong>за</strong>н<br />
скуп. <br />
20<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
<strong>са</strong> места и у време које он одабере, без писмене <strong>са</strong>гласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.