uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

Beleška o jeziku
Jezik je važan u svemu što se radi na polju ravnopravnosti,
a onesposobljenost nije izuzetak. Ovaj izveštaj koristi termine
„onesposobljenost” i „oštećenje” u različitim značenjima.
Većina ljudi ima neko oštećenje, koliko god minimalno
bilo, ali nisu onesposobljavani, osim ukoliko postoji negativan
društveni odgovor na njih zbog oštećenja. Na primer, osoba s
oštećenim vidom, kojoj su potrebne naočare za čitanje, sebe ne bi
videla kao onesposobljenu kada bi živela u Velikoj Britaniji. Ali
kada bi živela u ruralnoj oblasti Afrike, mogla bi da bude, jer bi
možda mogla biti isključena iz primerenog obrazovanja i bilo bi
joj teže da nađe zaposlenje.
Onesposobljenost opisuje kako društvo odgovara na osobe
sa oštećenjima; to nije opis lične karakteristike. Onesposobljavana
osoba nije „osoba s onesposobljenošću” pošto osoba ne poseduje
onesposobljenost na način na koji bi to mogla „osoba sa smeđom
kosom”. Nasuprot onesposobljavane ili onemogućene osobe nije
ona koja nema oštećenja ili ona koja je sposobna – već neonesposobljavana
osoba i ona kojoj se omogućava.
U ovom izveštaju takođe koristimo termin „disabilizam”.
Nasuprot seksizmu ili rasizmu, disabilizam nećete naći u rečniku.
Međutim, on opisuje problematiku koja je potpuno realna –
diskriminatorno, tlačiteljsko ponašanje, sklonost zloupotrebi, koje
proističe iz uverenja da onesposobljavane osobe manje vrede u
odnosu na druge. „Institucionalni disabilizam” opisuje
onesposobljavajuće stavove, postupke i kulturu cele organizacije.
156