uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

očajnička poruka preneta je glasom naratorâ i natpisima koji
posmatračima govore da multipla skleroza može zadesiti bilo
koga, da je praćena paralizom, slepilom, oštećenjem govora, i da je
neizlečiva.
Nedavno je tom sumornom nizu pridodat poster koji
predstavlja anfas čoveka golog do pojasa, s glavom koja beživotno
pada na jednu stranu, a otpozadi ga pridržava drugi čovek. Izraz na
licu prvog čoveka predstavlja mešavinu očaja i olakšanja. Njegovo
oštećenje, na koje ukazuje njegova očigledna nesposobnost da se
sam oslanja, i nagoveštena zavisnost od druge osobe, naglašene su
činjenicom da je on prikazan nejasnom nijansom sivog, dok je
čovek koji ga pridržava jasno vidljiv i prikazan u beloj boji. Lice
tog čoveka skriveno je, što ukazuje na anonimni altruizam –
veoma cenjenu osobinu u našem društvu. Osećaj izolovanosti iz
društva predstavljen je tako što je čitava pozadina lišena svih
drugih elemenata i obojena je u crno – boju koja se inače povezuje
sa nesrećom i očajem. Tama je narušena samo rečima „Ukoliko je
multipla skleroza razbila vaš život, mi ćemo biti tu da pokupimo
komadiće“ koje su ispisane belim, odmah iznad ove dvojice ljudi.
Ispod slike nalazi se zaglavlje u kome su navedene negativne
karakteristike tog stanja, molba za donaciju, i kupon adresiran na
Društvo za multiplu sklerozu koje sebe opisuje kao „nadu u
paklu“.
Osim očiglednog rasističkog i seksističkog prizvuka,
poruke koje se prenose tim i sličnim reklamama imaju izrazito
negativne implikacije po onesposobljavane osobe. Prvo, pored
toga što naglašava „tragediju“ oštećenja, angažovanje „izrazito
atraktivnih“ manekenki i manekena održava opsesiju društva
49