uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

znakovi nisu videli. Stoga je on bio potpuno pristupačan samo za
gledaoce i gledateljke koji čuju.
Poznata tema o postignućima onesposobljavanih osoba
koja u velikoj meri zavise od dobronamernosti drugih takođe je
veoma prisutna u tim filmovima. Film „Moje levo stoplao”, na
primer, govori koliko o samom Braunu toliko i o snažnoj mreži
podrške žena koje su ga okruživale. Od velikog značaja je
činjenica da njegova majka nije pristala da poveruje u reči doktora
kada su joj saopštili da je Kristi samo biljka. Važnu ulogu u
njegovoj „rehabilitaciji” odigrala je lekarka koja je verovala u
njega, kao i medicinska sestra koja se zaljubila u njega.
U televizijskim serijama „Longstreet” [Duga ulica] i
„Ironside” [Gvozdena strana], dvojica onesposobljavanih privatnih
detektiva takođe predstavljaju dobre primere. U seriji „Longstreet”
slepi čovek ima kompenzaciju za nedostatak vida u natprosečnom
sluhu. Detektiv Ironside, iako paralizovan od struka naniže,
obdaren je izuzetnim mentalnim moćima i poseduje neverovatnu
smirenost kad se suoči sa nevoljom. Njegovo ime, koje je
kolokvijalni izraz za kolica [koja koriste osobe koje ne mogu da
hodaju], odražava praksu koja je zastupljena u dečijim knjigama
da se likovi imenuju na osnovu izgleda.
Slične teme uveliko su prisutne u vestima o postignućima
onesposobljavanih osoba, bilo da se radi o neobičnim poduhvatima
ili onima koji se uklapaju u „normalan život“ – i na televiziji i u
štampi. Na televiziji one pokrivaju više od četvrtine svih vesti koje
se odnose na onesposobljavane osobe. Veliki deo izveštavanja čine
apeli za pomoć poput „Deca u potrebi“, „Klub raznovrsnosti“ i
„Teleton“. Atmosfera u tim emisijama je predvidiva, puna emocija
62