uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

upa u dosetljivosti s kojom se sad suočavamo. Vlasti s pravom
stavljaju jak naglasak na inovativnost i nijedna kompanija koja
drži do sebe ne bi tvrdila da nije inovativna, a da se, pri tom, nada
da će opstati. Naši proizvodi loše su osmišljeni u pogledu demografskih
promena. Postajemo starije društvo. Proširivanjem analize
pokreta za inkluzivni dizajn tako da ona uključi proizvode, sisteme
i usluge koji možda nikad neće videti olovku nekog profesionalnog
dizajnera/ke, dobijamo obrazac za angažovanje ljudi koji su u središtu
zbivanja, koji nisu Džo ili Džozefina Prosečni. Još jednom,
kada bi dobile priliku, onesposobljavane osobe mogle bi da predvode.
Na kraju, promene će zapravo jedino istinski nastupiti ako
stavovi, kao i usluge i proizvodi, počnu da se pomeraju. Disabilizam
– diskriminatorni stavovi i ponašanje pojedinačnih građana/ki
prema onesposobljavanim osobama – skupo nas košta. On sprečava
milione onesposobljavanih osoba da imaju život kakav žele i da
društvu i privredi daju doprinos na način od koga ćemo svi imati
koristi. Štapovi i šargarepe ne mogu da nas odvedu daleko,
naročito u eri kada počinjemo da shvatamo da ono što država sama
može da postigne ima granice. Promene zavise od voljnog učešća
čitave mreže činilaca. Nedostaju nam načini da utičemo na
ponašanje javnosti izbegavajući indoktrinaciju ili propovedanje –
ni jedno od toga ne može da bude blagotvorno na duge staze. Te
metode biće više u saglasju s mrežnom logikom našeg modernog
društva, koja radi na tome da pronađe zarazne ideje koje će dovesti
do tačke prevage i do toga da se promene dogode.
Politički proces dvadesetog veka stvorio je zakonski okvir
koji za cilj ima da ravnopravnost integriše u dostojanstvo osobe
215