uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

što ne funkcioniše i promena kada je to potrebno. 19
Program „Kontrolišem” isto tako ima inovativan pristup
širenju ideje Programa podrške za samoupravljanje. Kako Sajmon
kaže: „U ovoj oblasti ima mnogo ‘radi ovo’ i ‘nemoj da radiš ovo’,
a nema mnogo objašnjenja kako se to može uraditi, ali mi
smatramo da ukoliko stvorimo sistem koji funkcioniše, da to treba
da objavimo, i onda da pustimo da ljudi to uzmu i prilagode svojim
prilikama – isto onako kao što se otvara neki kompjuterski
softver.” Tim programa „Kontrolišem” nada se da će se ideja
pročuti i da će biti korisna ne samo ljudima koji imaju teškoća u
učenju, već i ljudima, najšire gledano, kojima je potrebna podrška
da žive svoj život kako oni to žele.
Bilo bi suviše jednostavno napustiti ideju personalizovane
podrške kao sistema čije je usluge nemoguće pružati i plaćati ih u
širokim razmerama, ali uzimajući u obzir troškove sistema
personalizovane podrške na duži rok i gledajući holistički, postaju
jasne šira društvena i ekonomska dobit koju bi on doneo. Naime,
samo kroz usklađivanje podrške sa potrebama pojedinca/ke može
se zaista ostvariti njihov pun potencijal. Omogućiti produktivnost i
podsticati kreativnosti onesposobljavanih osoba hiljadama njih
koji trenutno nisu u stanju da rade, može da bude samo dobra
stvar. Osim toga, stvaranje sistema primerenog pojedincu/ki ima i
društvenu korist kroz učešće korisnika/ca u osmišljavanju podrške
i usluga za sebe, kao što je Čarls Ledbeter nedavno izjavio:
„Aktivni korisnici/e verovatno će biti posvećeniji uspešnom
ishodu.” Trošenje manje novca na službe podrške koje ne pomažu
19
Demosov intervju sa Sajmonom Dafijem, koordinatorom programa
„Kontrolišem” (marta 2004).
188