uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

na taj način naročito je zastupljena u Americi, uprkos velikom
broju kampanja da se taj običaj iskoreni, a „kepeci“ i „bradate žene“
redovno se pojavljuju i u britanskim cirkusima.
Štaviše, „City Trading Ltd“ kompanija koja poštom isporučuje
robu, objavila je reklamu u nacionalnim novinama „Sunday
Newspaper“ – „Ljudi, 20. januara 1992.“ – za knjigu „Medicinski
kurioziteti“, „na 630 stranica, punih fotografija“ sa tekstom: „Pročitaćete...
videćete... i bićete oduševljeni sa 24 medicinska objašnjenja
laka za praćenje i biografskim podacima koji prate ova ’čudovišta
prirode’“.
Takvo prikazivanje predstavlja malo više od voajerizma
usmerenog na onesposobljavanost jer podstiče neprimerenu fascinaciju
oštećenjem. Morbidna opsednutost neonesposobljavane publike
fizičkom razlikom takođe se odražava i u filmovima strave i
užasa i naučnofantastičnim filmovima. Takvo prikazivanje pothranjuje
i održava neosnovano verovanje da je izgled neraskidivo povezan
sa moralnim karakterom i vrednostima osobe.
6. Onesposobljavana osoba kao „superbogalj“
Ovo je slično stereotipnom prikazivanju ljudi crne rase kao
obdarenih „super osobinama kako bi se izazvalo poštovanje od
strane ljudi bele rase”. Ljudi crne rase često se prikazuju kao osobe
koje imaju „fenomenalan osećaj za ritam”, ili kao izvanredni atletičari/ke.
Kad je reč o onesposobljenosti, takvoj osobi pripisuju se
nadljudske, gotovo magične sposobnosti. Slepim osobama
pripisuju se vizionarske mogućnosti pomoću šestog čula, ili im se
pripisuje natprosečno dobar sluh. Slično tome, onesposobljavane
60