uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

omogućili ravnopravan pristup poslu za onesposobljavane osobe, a
vlada je pokušala da pomogne ljudima u procesu nalaženja posla
preko New deal-a [nova pogodba; nove ekonomske i političke
mere] – za onesposobljavane osobe i sistema poslovnih centara
(Jobcentre Plus) i centara za zapošljavanje koji obezbeđuju
savetnike/ce za zapošljavanje onesposobljavanih osoba. Mađutim,
nešto tu ne funkcioniše.
Mnogo više onesposobljavanih osoba koje žele da rade
mogle bi raditi kada bi došlo do promena u praksi zapošljavanja i
kada bi se primenio proaktivan – ali ne skup – pristup za
prilagođavanje radnog mesta. Međutim, mada bi to u velikoj meri
pokrenulo stvari, smatramo da je neophodan radikalniji pristup,
tako da se mnogo više onesposobljavanih osoba u potpunosti
uključi u oblast rada i da njihovi talenti dođu do izražaja.
Jedan razlog za isključenost, ukoliko ste onesposobljavana
osoba, predstavljaju sistemske prepreke pri ulasku u posao. Na
primer, u sistemu kakav je zastupljen danas, sticanje kvalifikacija i
zadovoljavanja kriterijuma za posao znači savladavanje više prepreka
nego što ih ima neonesposobljavana osoba, kao što je
korišćenje prevoza da bi se stiglo na razgovor za posao. Ali,
postavlja se i pitanje, u najširem značenju te reči, kakvo je radno
mesto. To je fokus ovog poglavlja i tu nešto možemo da naučimo
od ženskog pokreta. Zakon protiv rodne diskriminacije donet je
pre 30 godina, a žene se još uvek žale na radna mesta koja su
osmišljena za muškarce, i na veoma specifičan model rada. Tako
da, dok su zakonodavni kriterijumi i političke smene možda donekle
pomogli, jedini efekat postigli su na marginama tržišta rada.
Fundamentalne strukture i kulture se ne pomeraju – ostavljajući po
175