uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

osobi. Smrt je u više od polovine slučajeva izazvana nasilno.
Zaista, više od polovine smrtnih slučajeva izazvale su sile dobra –
uglavnom policija – zato što je onesposobljavani junak bio
kriminalac (vidi niže). Petina nasilnih smrti, posledica su
samoubistva – koja su počinili „mentalno bolesni“ likovi. Preostali
slučajevi nasilne smrti su ubistva (Cumberbatch-Negrine 1992:
38). Novinski izveštaji takođe nasilje nad onesposobljavanim
osobama prikazuju kao senzaciju. Na primer, nedavna studija
pokazala je da su u više od polovine reportaža o osobama sa
teškoćama u učenju koje se pojavljuju u nacionalnim i lokalnim
novinama, one predstavljene kao žrtve. Ta viktimizacija obuhvata
seksualno zlostavljanje, krađu i vandalizam, i fizičko zlostavljanje
(Wertheimer 1988: 35).
Pored toga što potpomažu uverenju da su onesposobljavane
osobe bespomoćne, jadne i nesposobne za život bez zaštite, te
priče jačaju, mada implicitno, eugeničko ubeđenje da je nasilje
zapravo „prirodno“ rešenje problema vezanih za oštećenje.
4. Onesposobljavana osoba kao zlokobna i zla
To je jedan od najsnažnije ukorenjenih stereotipa i
predstavlja najveću prepreku onesposobljavanim osobama za
uspešnu integraciju u zajednicu. Klasičan primer je Šekspirov
Ričard III. Nadovezujući se na rana verovanja o fizičkom
oštećenju – u Bibliji postoji četrdeset primera u kojima se „bogalj“
povezuje sa grehom i grešnicima – Šekspir prikazuje Ričarda III
kao osobu koja je iščašena, kako fizički tako i mentalno.
Iskrivljeno poimanje onesposobljenosti prisutno je u velikoj meri i
55