uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

problema. Kako objašnjava profesor sa Harvarda Piter Galison,
koji je smislio taj termin: „Moja briga je mesto – delom
simbolično, delom prostorno – na kome se dešava lokalna
koordinacija između uverenja i akcije. To je prostor koji zovem
zona trgovine.” (Galison 1997)
Metafora „trgovina” ne bi trebalo da se shvata u smislu
tržnog centra. Termin podrazumeva ravnopravnu razmenu, a ne
shvatanje trgovine zasnovano na potrošačkom razumevanju
privrede, gde su ljudi često isključeni na osnovu svojih prihoda ili
statusa. To je mesto na kome se ljudi sreću, donoseći sa sobom
nešto vredno, bilo da su to resursi, veštine, iskustvo ili ideje, a
nakon razmene i interakcije odlaze sa nekom dobiti.
Tvrdimo da kada se ova analiza prebaci u arenu onesposobljenosti,
ove poželjne karakteristike često izostaju u interakcijama
oko političkih odluka koje najviše utiču na mogućnost onesposobljavanih
osoba da ostvare svoj puni potencijal. Ovo se mora
promeniti.
Ulazak u zonu
Iako su neke specifične političke mere i unutrašnje
promene unutar struktura za podršku onesposobljavanim osobama
značajne, novi odnosi i restrukturiranje postojećih biće od životnog
značaja da bi se postigle određene vrste promene koraka koje su
neophodne.
Zone trgovine predstavljaju pokušaj da se stvori svojevrstan
prostor u kojem se ti odnosi mogu razvijati. Često će se oni
uspostavljati među kulturama i institucijama, predstavljajući zone
167