uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

došli do jedne prosečne figure za sve, od veličine do opsega, snage
i agilnosti. Tada je to bio veliki skok unapred – zapravo, dizajnirati
objekte oko ljudi bila je novina, u vreme kada su većinu mašina
dizajnirali inženjeri koje je više zanimalo šta je lakše napraviti
nego šta je lakše koristiti, ali proces dizajniranja za sredinu, za
prosečnu osobu, od tada su pokretali masovni marketing i
masovno konzumerstvo.
To nije dobro ni za koga, a ponajmanje za onesposobljavane
osobe. Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da je devet
od deset osoba starijih od pedeset godina tokom prošle godine
imalo problema da otvori pakovanje hrane. Neverovatnih 71% tih
ljudi pretrpelo je neku povredu od tih loše dizajniranih proizvoda.
21 To možda uopšte ne treba da nas iznenađuje – u ovom trenutku
novi proizvodi nisu čak testirani ni na prosečnom Džou i
Džozefini. Fokus grupe često se sastoje od ljudi željnih novca –
mladih, jakih ljudi s dobrom koordinacijom pokreta i odličnim
vidom.
Ovo poglavlje pruža razloge za međusobno angažovanje
dizajnera/ki proizvoda i usluga i onesposobljavanih osoba u
procesu dizajniranja. Majerson i njegove kolege imaju čitav korpus
dokaza koji pokazuje da je inkluzivni dizajn bolji za onesposobljavane
osobe, kao i za sve druge. To je vredno samo po sebi;
ali ono što ovo poglavlje pojašnjava jeste da društvo s boljim
inovatorima i većim brojem njih neće samo poboljšati kvalitet pojedinačnih
proizvoda i usluga, nego će imati sposobnost da poboljša
svoj ukupni ‘adaptivni potencijal’ – sposobnost da opstane u
21 ‘Wrap rage hitting the over-50s’, BBC News online (4. februara 2004),
dostupno na http://news.bbc.co.uk/1/hi/business/3456645.stm.
191