uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

„stalni teret“. 41 Uspeh koji su kampanje postigle može se proceniti
na osnovu činjenice da je termin „staratelj“ postao sinonim za
samožrtvovanje i mučeništvo, dok koncept „onesposobljavane
osobe “ priziva slike patnje i nesreće za one koji su oko njih. 42 Ne
bi bilo problema kad onesposobljavane osobe ne bi bile prisiljene
da se oslanjaju na neplaćene neformalne staratelje – uglavnom
rođake ili prijatelje – za osnovne usluge. Usled neadekvatnih mera
i usluga unutar zajednice, onesposobljavane osobe retko su u
mogućnosti da zaposle personalne asistente. Eksploatacija upravo
tog stereotipa od strane starateljskih organizacija direktni je rezultat
ove nezadovoljavajuće situacije. Osim toga, sve dok takva
slika opstaje, uverenje da bi društvu bilo bolje bez onesposobljavanih
osoba nikada neće nestati.
10. Onesposobljavana osoba kao seksualno
abnormalna
Od drevnih vremena pogrešne pretpostavke o seksualnosti
onesposobljavanih osoba česta su tema u književnosti i umetnosti.
Osim toga, ogromna većina tih prikaza jeste o iskustvima muškaraca
– veoma mali broj bavi se seksualnošću žena. Na primer, u
Homerovoj „Odiseji“, napisanoj barem 500 godina pre naše ere,
Odisej se zabavlja u Alkinojevoj feačanskoj palati slušajući
Denodekovu priču o preljubi koju je Afrodita počinila sa Aresom,
41 „Stalni teret” ['The Constant Burden'] naziv je knjige koju je napisala
Margaret Vouzi, a objavili su je 1975. Routledge and Kegan Paul. Ona
dokumentuje iskustva roditelja koji vode brigu o onesposobljavanoj deci.
42 Za opširniju diskusiju o implikacijama pokreta negovatelja po onesposobljavane
osobe, autor upućuje na Rock (1988): 4-5.
72