uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

6. Posle zabave
Sledeća faza promene
Ove jeseni imaćemo razloga za slavlje. Svi oni koji su radili
na kampanjama i u borbi za Zakon protiv diskriminacije onesposobljavanih
osoba i za ustanovljenje Komisije za prava
onesposobljavanih osoba podići će čašu kad finalni delovi tih
zakonskih akata stupe na snagu. Biće, naravno, rupa i propusta
koje treba popraviti i mana u zakonskim aktima koje treba
ispraviti. Plus, tu je još i sitnica oko toga kako će DRC uspeti da i
dalje vije zastavu onesposobljavanih osoba kada je podvedena pod
novu Komisiju za jednakost i ljudska prava. Ali, uopšte uzev,
postojaće osećanje da je sadašnje poglavlje vođenja kampanje i
donošenja zakonskih akata pri kraju, a to zaslužuje proslavu. Ipak,
jedno pitanje zlokobno se nadvija – šta dalje
U ovom izveštaju govorilo se da postoji hitna potreba za
daljim promenama. Životno iskustvo onesposobljavanih osoba u
Velikoj Britaniji i dalje podrazumeva daleko manje prilika i
pristupa pravima nego što to imaju njihovi neonesposobljeni
sugrađani/ke. Mnogo toga je urađeno, mogli biste da kažete, mnogo
toga tek ima da se uradi. Štaviše, sporost promena znači da
društvo u širem smislu gubi jer izostaje učešće onesposobljavanih
osoba, koje bi moglo da vodi poboljšanju proizvoda i usluga za sve
nas. Zato je pitanje kako bolje da razumemo izazove koje pred nas
postavlja disabilizam i koje strategije za promene treba upotrebiti
da bi se on prevazišao. U ovom izveštaju postavili smo osnovu
213