uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

olest, rukovodstvu Nezavisne televizije, Komisiji Nezavisnih
televizija (ITC) 31 i jednom malom uzorku javnog mnjenja. Svi su
oni odobrili tu reklamu. Nije pokazana onesposobljavanim
osobama ili nekoj organizaciji koju kontrolišu ili vode
onesposobljavane osobe. Ali nakon što je prikazana na nacionalnoj
televiziji, ITC je primila brojne žalbe od rođaka i osoba koje se
brinu o osobama sa Alchajmerovom bolešću i ICI ju je povukao
(Smith 1991). Nažalost, šteta je već bila učinjena.
3. Onesposobljavana osoba kao predmet nasilja
U stvarnom životu onesposobljavane osobe često su
predmet nasilne zloupotrebe od strane neonesposobljavanih osoba
i takvim ih mediji često predstavljaju. Osim što doprinosi
pogrešnom verovanju da su onesposobljavane osobe potpuno
bespomoćne i zavisne od drugih, takvo prikazivanje doprinosi
održavanju tog vida nasilja.
Kroz istoriju, onesposobljavane osobe bile su žrtve nasilja.
Drevni Grci i Rimljani bili su vatreni pobornici čedomorstva
onesposobljavane dece. U srednjovekovnoj Evropi onesposobljenost
su dovodili u vezu sa zlom i veštičarenjem. U nekim krajevima,
proganjanje i ubijanje onesposobljavanih osoba opravdavalo
se i od strane verskih vođa. Na primer, Martin Luter, 1485-1546,
protestantski reformator, govorio je da u onesposobljavanoj deci
vidi đavola i preporučivao je da se ona ubijaju. Od vremena in-
31 U periodu 1991-2003. Nezavisna televizijska komisija odobravala je i
regulisala rad komercijalnih televizijskih stanica/usluga u Velikoj Britaniji,
izuzev S4C u Velsu (Prim. prir.)
52