uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

Stereotipne predstave o onesposobljavanim osobama
zasnivaju se na sujeverju, mitovima i verovanjima koja potiču iz
vremena kad je nivo prosvećenosti bio mnogo niži. Oni su sastavni
deo naše kulture i opstaju delimično i zahvaljujući konstantnom
ponavljanju u sredstvima komunikacije. O onesposobljenosti
saznajemo preko medija, a na isti način, na koji se rasistički ili
seksistički stavovi, bilo skriveni ili otvoreni, usvajaju kroz
„normalan” proces učenja, usvajaju se i negativne pretpostavke o
onesposobljavanim osobama. 6
Iako za takvo stanje ne možemo kriviti isključivo medije,
njihov uticaj nikako ne treba potceniti. Zvanične brojke pokazuju
da 98 procenata domova u Britaniji ima televizor, i da ljudi u
proseku provode bar 24 sata i 45 minuta nedeljno gledajući
televizijski program. Šezdeset pet procenata od ukupnog
stanovništva čita dnevne novine, 72 procenta čita nedeljne novine,
9 procenata čita časopise, a 81 procenat od 26 posto stanovnika/ca
koji koriste javne biblioteke pozajmljuje knjige iz njih (HMSO
1991).
Postoje neslaganja oko nivoa uticaja koji masovni mediji
imaju na našu percepciju sveta, mada je broj onih koji veruju da
oni nemaju nikakav uticaj veoma mali. Rasprostranjena je, na
primer, zabrinutost javnog mnjenja u vezi sa dugotrajnim
posledicama koje imaju sredstva informisanja i mediji – naročito
na decu (Broadcasting Standards Council 1989).
6 Autor se poziva na tekst „New society” (1985), objavljen u Findings, 7. juna.
36