uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

i suština stvari počne da se gube u prevodu.
Teškoće i zamršene situacije
Mi smo, doslovno, zbunjeni kada je reč o razumevanju toga
kako dolazi do promena kada se razmišlja o pitanjima onesposobljenosti,
kao što smo kada razmišljamo o rasi, rodu i drugim
temama na kojima se radi u sferi ravnopravnosti. Metodologija
sistemskog razmišljanja možda može pomoći da se razmrse neki
od tih problema. Džejk Čapman tvrdi da, uopšte govoreći, postoje
dve vrste problema: „teškoće” i „zamršene situacije” (Chapman,
2004). Težak problem može da bude kako čoveka poslati na Mesec.
Zamršen problem može da bude kako vaspitati dete na najbolji
mogući način. Za razliku od teškoće, u zamršenosti ima malo
jasnoće ili slaganja oko toga kako rešenje treba da izgleda ili kako
ga postići, ili pak kada je rezultat postignut; isto tako, odnos između
uzroka i posledice često nije linearan i neizvestan je. Zamršena
situacija nije vezana za vreme, razmere i resurse.
Po toj definiciji, rasprave o onesposobljenosti pre predstavljaju
zamršene situacije nego teškoće. Prema sistemskom pristupu
zamršene situacije ne mogu se racionalizovati, razvrstati ili se jednostavno
odložiti u političke ostave.
Ideja komande i kontrole, određivanja koji su odgovori
neophodni za postizanje željenih ishoda, nemaju smisla kada se
govori o zamršenim situacijama. Poznati teoretičar Pol Pslek, zagovornik
sistemskog pristupa, napravio je analogiju sa bacanjem
kamena i bacanjem ptice. Njutnovska fizika može da predvidi trajektoriju
kamena, zasnovanu na proračunima o načinu na koji je
163